Hello people, Ova tema mi je pala na pamet nakon što sam odslušala podosta ljudi whining about how they are not good enough. "Nisam dovoljno lijepa...,predebela sam...zašto bi me itko htio...ostat ću vječno sam...nema nikog s kim bi mogao/la postat friend...." . Pored toga sam se našla nekako u mreži online članaka o sexismu i bullingu,društvenom pritisku koji su me samo fired up. Nije mi jasno zašto smo skrojeni tako da patološki želimo pripadati? Stopit se s masom? Znate ono "love me,love me". Toliko puta sam gledala pojedince u mom okružju kako trčkaraju oko drugih,mjenjaju sebe a za što - da bi neka nebitna osoba im rekla kako su divni,postali dio neke klike -a na kraju im okrenu leđa i smiju se njihovom očaju. S druge strane ti si tu i vidiš ih,ali tvoje riječi im ništa ne znače. Dobijete ono "da,da,znam.." kao kad roditelji drže prodike teenagerima,a oni kolutaju očima. Kad bi otišla doma kod baka (i djedovi su tu),tako bi mi smetao ono "št
Blog tvrdoglave ,neobične,''no BS osobe '',i ambiverta.